“Biljana! Nema papira!?”

Ta gorda planina, redak produkt društvenog autoriteta o kojem istoričari već odavno pišu, ta cenjena volja za nadživljavanjem drugih, inkubator tuđih pohlepa i rukovodilac njihovih egzistencijalnih nasleđa, internacionalna banka iskustava, analogni gazda u digitalnom dobu, stari gospodin, nemo je stajao iznad fotokopir mašine onoliko sekundi koliko je Bilji bilo potrebno da iskoči iz svog postojanja, klekne kraj mašine, otvori kasetu za papir, sa vrha gomile izvuče zaglavljeni list, i zatvori kasetu.

Posmatraču se učinilo da se dogodilo nešto izvanredno. Kao da je video odlikovanog vojnog generala kako blene u odvezanu pertlu na svojoj cipeli i pita se: “Šta je sad pa ovo, dođavola?”. Ništa slično se nije dogodilo. Ni posmatrač nije video ništa. Fotokopir je nastavio da izbacuje papire bez ikakvog memorijskog zapisa o zastoju.